Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izazovi globalizacije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ        1         1.        ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ       2          2.        ГЛЕДИШТА О ГЛОБАЛИЗАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА   3          3.        ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ   5          4.        ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И СРБИЈЕ            6          5.        ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ        7          6.        ПОСЛЕДИЦЕ ИЗАЗОВА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ        8          7.        ЛИТЕРАТУРА   9

1. ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Глобализација је процес економског, политичког, социјалног и културног деловања на наднационалном нивоу, процес који на глобалном нивоу мења устаљене политичке, економске, социјалне и културолошке односе. Битна детерминанта овог процеса је технолошки развој који омогућује просторно и временско смањивање света. Појам глобалан (од globus-лат. лопта, кугла) значи округао, заокружен, приближно тачан, свеокупан, планетаран, светски, а односи се на целу нашу планету, на читав свет.

Под појмом глобализације се често подразумевају нужни, технологијом детерминисани процеси, који повећавају трговачке и политичке, али и научне, културне и социјалне односе међу лјудима различитих земалја и поднебља. Глобализација је у принципу економске природе, а према ММФ-у, она означава брзу интеграцију економије широм света кроз трговину, финансијске токове, размену технологија, информативне мреже и међукултурална кретања.

Две дефиниције о глобализацији су:

Према Tomasu Fridmanu – глобализација представља ширење капитализма и слободног тржишта у све земље света;

Према Đerd Sorošu – глобализација представља слободно кретање капитала и доминацију глобалних финансијских тржишта и мултинационалних корпорација над националним привредама.

Глобализација о којој се толико говори у последње време, није уопште нов феномен, јер термин датира још из прве половине XIX века. „Ембрион“ процеса глобализације представља формирање Римског царства и установљавање вишевековне доминације латинског језика као универзалног.

Глобализацију је као процес немогуће избећи, с обзиром на висок ниво светске економске конкурентности, као и развоја високософистициране технологије, посебно информатичке, која свет претвара у глобално село

2. ГЛЕДИШТА О ГЛОБАЛИЗАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА

Мада постоји увелико цагласност око тога да су модерна друштва сувише комплексна да би постојао један ексклузивни извор суверенитета и да је на делу преобликованје традиционалног концепта суверене националне државе, код извесног броја теоретичара и политичких активиста постоје озбиљне резерве у односу на становиште да је национална држава одиграла своју историјску улогу. Ове резерве се правдају управо реалполитичком анализом фактичког стања међународних односа и актуелном улогом државе и њених институција. То има за последицу не само различиту оцену текућих процеса глобализације него и формулисање каткад дијаметрално супротних стратегија у погледу одговора на изазове глобализације.

Имајући ово у виду, различита гледишта о глобализационим процесима морамо грубо поделити, следећи Giddensa и Habermasa, у три групе:

На већ помињане неолибералне заговорнике глобализације који у тим процесима и у ерозији националне државе виде велики цивилизацијски помак, успостављање глобалног космополитског друштва и глобалне економије. Глобализација по њима, како каже, Giddens, доноси корист свима. (Giddens, 1999 )

Скептике који се:

супротстављају глобалистичкој тези о неизбежној ерозији националне државе-тврдећи супротно: у модерном капиталистичком погону само јаке и стабилне државе имају успех; политика државе, по њима, и даље има примат у односу на логику тржишта,

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]